Увек верујте у једноставност тонова дрвета.

Оног тренутка када нас огулите површину, оно што нас додирне је његова јединствена животна снага, попут њежног ветра који нам чисти очи.

Учиње природу, урезано у своје прстенове за раст, а када су наши прсти то додирују, осећамо његову јединствену топлину.

Свака симулација челичне плоче је побожна аквизиција на путу истраживања.

Оно што нам је циљ да представимо је тај тренутак радости.

Откривање робугености своје текстуре, неконвенционалан, сваки комад складно је другачије другачији.

Па, зашто не би било храбро, ко каже да је само омиљено дело.

Бела, не воли високо сјајно сјај, нека је мат, да је наговештај сјаја довољно да изрази преференцију чисте боје.

Бела, синоним за елеганцију, чистоћу и свежину, не можемо да поднесемо да видимо да окупља прашину, увек је њежно бринула, изненадила је пахуљицом која слети на своју површину.

Лепота је додир душе, достиже унутрашњу мекоћу.

А због ове унутрашње мекоће, све то загрлимо, чак и мараке, који их прожимају значењем људских додира.

Сви знају лепоту као лепоту, чиме је позната ружноћа.

Када меки бели састаје од робусног дрвета зрна, појављује се неочекивани спокој.

Зен, је просветљење.

Зен-слично је, међутим, спољна контемплација.

Високе планине и текуће воде, видимо природу, али чујемо наше стање ума.

Никада нисам мислио да ће ова слабаћа радост тећи као звук бабре воде.

Несвесно, потпуно сам очаран ...